Žene menadžeri
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 21 | Nivo: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd

UVOD
Žena je kroz čitavu ljudsku istoriju, zbog svojih bioloških karakteristika, bila u podređenom položaju o odnosu na muškarca. Inferiorna prilikom zapošljavanja, u podređenom je položaju i kada se zaposli, jer se njen rad manje vrednuje od rada muškarca. Vremenom došlo je do emancipacije žena i ispravljanja brojnih nepravdi prema ženama. Žene počinju da se bavi tkz. muškim poslovima, da voze avione, tramvaje, postižu vrhunske rezultate u sportu, umetnosti, nauci postaju generalni direktori najvećih kompanija pa i predsednici država. Osamdesetih godina žene se javljaju kao značajne osobe u području menadžmenta da bi u današnjem poslovnom svetu i društvu predstavljale veliku snagu. Jedan od razloga tome je zakonodavstvo koje nalaže pravedno zapošljavanje (bez diskriminacije prema ženama), a drugi je promena stava prema ženama na radnom mestu i želja kompanija da stvore o sebi povoljan imidž postavljanjem žena na menadžerska mesta.
Obrazac ponašanja žena temelji se na ravnoteži vlastitih interesa i interesa drugih ljudi, pa one neguju odnose kooperacije, a ne lične prevlasti. Iz tih razloga žena menadžer provodi suzdržan i nenametljiv stil menadžmenta, tzv. soft menadžment, koji je često izuzetno efikasna i sve šire prihvaćen u savremenom biznisu.
Mnogi teoretičari , a pre svega sociolozi, psiholozi, izneli su stavove u svojim radovima da će nepravde načinjene ženama kroz istoriju u XXI veku biti ispravljene.
1. Položaj i uloga žena kroz istoriju
Mnogi naučnici smatraju da otkrića kamenih figura žene delom Evrope i Bliskog istoka, iz paleolitskog perioda, ukazuju na to da su prva društva bila obožavaoci boginja.To su tzv. matrijahalna društva u kojima je žena bila dominantna.
Ekonomska aktivnost žene prisutna je još u praistoriji ali se njihovo učešće u radnoj snazi menjali u zavisnosti od kulturoloških, društvenih i socijalnih faktora. Muška dominacija počinje od prvih pisanih istorijskih podataka, verovatno kao rezultat muške spoznaje da je njihova uloga u porodici, kao i druge njihove aktivnosti (lov i rat), mnogo vrednije te da im to daje prednost odnosu na žene. U Bibliji npr. Eva je stvorena iz Adamovog rebra što jasno pokazuje da je muškarac bolji od žene. Muslimanke po šerijatu moraju slušati svoga muža i činiti sve sto se od nje traži, u suprotnom on je može napustiti ili tesko kazniti. Egipatsko statusno pravo karakterisala je jednakost muškarca i žene, i žene su mogle posedovati, i otuđivati imovinu, sklapati ugovore, praviti testamente, voditi parnicu i biti svedoci, žene su imale pravni i poslovnu sposobnost. U Egiptu brak je bio monogam osim za faraone i prinčeve, supružnici su ulazili u brak gde su im bila odredjena bračna prava, brak je sklapan ugovorom kojim je raspoređena bračna imovina, udeo muškarca u toj imovini je 2/3 ostatak je ženin, stim sto je svako mogao zadržati vlastitu imovinu, ipak bračnom imovinom je upravljao muž. Nasleđivanje je zakonsko i na nasleđe su pozivana deca kako muška tako i ženska. U krivičnom pravu se smatralo da je batina iz raja izašla tako da je muž imao pravo da tuče ženu ili brat sestru pod uslovom da to pravo ne zloupotrebljava ali je i vređanje bilo inkriminisano tako da je jedan suprug morao da obeća da vise neće vređati ženu pod pretnjom kazne od 100 batina kao i ostavljanje bez bračnog imetka.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com